Da li je neko iz Srbije povlačio veće iznose sa Trading 212 na svoj bankovni račun?

Zanima me da li je neko imao priliv od 100.000 € ili više sa Trading 212 na svoj račun u Srbiji putem bankarskog transfera.

Pokušao sam da prebacim manji iznos preko Yettel banke i transfer je prošao, ali pretpostavljam da se za mnogo veće iznose rade detaljnije provere. Zato me zanima kakva su iskustva u praksi.

Konkretno, da li je nekome novac normalno legao na račun ili je banka tražila dodatnu dokumentaciju, proveru porekla sredstava ili privremeno zadržala priliv?

Najviše me zanima da li postoji rizik da novac ostane blokiran ili zaglavljen u proceduri između brokera i banke, jer ne bih voleo da mi 50.000 -100.000 € ostane nedostupno dok se čeka razrešenje problema.

Ako imate iskustva sa ovakvim transferima, značilo bi mi da napišete preko koje banke ste povlačili novac i kako je prošla procedura.

Hvala unapred!

Izmene i dopune zakona o elektronskoj upravi

Da li je konačno došao kraj o podnošenju dokaza o uplati kod državnih organa i lokalnih samouprava?

https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/170926/170926-vest5.html

TL;DR

Pet godina sam uplaćivao 70.000 RSD godišnje u osiguranje života vezano za jedinice investicionih fondova, sa ugovorom na 15 godina. Uplatio sam 350.000, a pri otkupu u oktobru 2026. dobio oko 297.000 RSD, dakle oko 15% manje. Fondovi su u tom periodu solidno radili; razlika je otišla na troškove, koji nigde u dokumentaciji nisu bili iskazani ni u iznosu ni u procentu.

Ovo je jedno iskustvo sa jednom polisom. Uslovi se razlikuju od kuće do kuće i od tarife do tarife. Ne imenujem osiguravača jer mi poenta nije u imenu nego u strukturi.

Kontekst

Ugovorio sam polisu u septembru 2021. Tada sam znatno manje znao o investiranju i nisam se dobro raspitao. Poslodavac je plaćao polovinu premije, što je odluku učinilo lakšom nego što je trebalo da bude. To učešće je u međuvremenu prestalo, pa mi se efektivni trošak udvostručio bez ikakve promene u proizvodu, i to me je nateralo da ponovo pogledam ugovor.

Proizvod mi je predstavljen kao kombinacija osiguranja i dugoročne štednje. Očekivao sam prinos u rangu tržišta, uz zaštitu kao dodatak.

Napomena o terminologiji: u literaturi se ovakvi proizvodi obično zovu unit-linked, ali taj izraz se u mojoj dokumentaciji ne pojavljuje nijednom. Svuda piše "osiguranje života vezano za jedinice investicionih fondova". Držim se njihovog naziva.

Kako proizvod radi

Premija se deli na tri dela: štednu premiju koja ide u fondove, riziko premiju za pokriće smrti, i deo za troškove sprovođenja osiguranja. Ta podela je navedena u predugovornoj informaciji. Ono što nigde ne piše je koliko je koji deo.

Investicioni paket je bio pet fondova, po 20% svaki: dva akcijska, jedan balansirani, jedan novčani i jedan globalni akcijski. Sve u dinarima, osim globalnog koji je u evrima.

Garantovana suma za slučaj smrti bila je 1.000.000 RSD, i to kao veći od portfolija i te sume, ne kao zbir.

Brojke

Sve ispod je iz pisanog obračuna koji sam dobio od osiguravača, na izričit zahtev.

Struktura premije po godinama (RSD)

U šestoj, nepunoj godini ugovora obračunato je još 250 troškova i 112 riziko premije, pa ukupni iznosi postaju 102.750 i 7.431.

Uz to je iz vrednosti portfolija mesečno skidano još fiksnih troškova, ukupno 15.250 (3.000 godišnje).

Napomena o riziko premiji: ona se u dobijenom obračunu pojavljuje u dve tabele, i kao deo podele premije i kao mesečni odbitak iz portfolija. Proverio sam kroz istoriju transakcija da je u pitanju isti novac prikazan dvaput, pa ga računam jednom.

Sažeto, naplaćeno je:

Prva godina je ključna: od 70.000 u fondove je otišlo 20.723, dakle nepunih 30%.

Izlazak

Naknada pri otkupu ide po tabeli iz polise: 5% do 60. meseca, 3,50% od 61. do 120., 2% posle toga. Namerno sam sačekao prelazak u drugu tranšu, što mi je uštedelo oko 4.600 RSD.

Fondovi, da budem fer, nisu loše radili. Na kapital koji je zaista bio uložen, prinos je bio dvocifren. Minus dolazi iz toga što je trećina uplata nestala pre nego što je stigla do tržišta.

Poređenja (procene, sa navedenim pretpostavkama)

Prvi red je stvaran. Drugi je izračunat iz njihovih sopstvenih cena investicionih jedinica na datume kupovine i na dan otkupa, uz pretpostavku da bi cela premija od 70.000 ušla u iste fondove, umanjeno za ulaznu naknadu od 1% i porez na kapitalni dobitak od 15%. Treći je procena uz pretpostavljene kamatne stope od 2,5% do 4,8% po godinama, uz obnavljanje oročenja; dinarska kamata na štednju fizičkih lica nije oporezovana.

Druga dva reda su procene i treba ih tako čitati.

Na ovo treba dodati i inflaciju. Po mojoj proceni, kumulativni rast cena u Srbiji od septembra 2021. do danas je oko 40%, pa je realni gubitak osetno veći od nominalnih 15%. Ovo je procena složena iz objavljenih godišnjih stopa, nisam povukao zvaničan indeks, pa je uzmite kao orijentaciju.

Proces izlaska

Zahtev mejlom nisu prihvatili. Procedura je lično u filijali, uz original polise, ličnu kartu, instrukciju banke sa brojem dinarskog računa, i popunjen zahtev plus upitnik o funkcionerima.

Od podnošenja zahteva do novca na računu prošlo je pet dana. Vrednost jedinica se utvrđuje na dan podnošenja zahteva, ne na dan isplate.

U mom slučaju poreza nije bilo. Osiguravač mi je pisanim putem potvrdio da poreska obaveza ne postoji jer je isplaćena otkupna vrednost niža od zbira uplaćenih premija. Kako se to računa kod većih iznosa i drugih tarifa ne znam, pa to proverite za svoju polisu.

Pre toga sam proveo oko dva meseca u prepisci da bih dobio razloženu strukturu troškova. Odgovor je na kraju stigao kompletan, sa istorijom svih transakcija po fondovima, i upravo zato ove brojke mogu da iznesem.

Šta je bilo dobro

Riziko deo je bio jeftin. Oko 1.500 RSD godišnje za milion dinara pokrića, što je čak ispod cene njihove samostalne riziko polise za istu pristupnu starost. Razlog je taj što se isplaćuje veći od portfolija i garantovane sume, pa izloženost osiguravača pada kako portfolio raste.

Dakle, osiguranje nije bilo skupo. Skupo je bilo pakovanje:

• na rizik smrti: 7.431
• na troškove (102.750 sprovođenja plus 15.250 fiksnih): 118.000

Skoro 16 dinara troškova na svaki dinar osiguranja.

Obračun pri izlasku bio je uredan i proverljiv. Prekontrolisao sam svaki red, uključujući i to da zbir kupljenih minus prodatih jedinica odgovara finalnom stanju. Sve se slaže.

Ono što mi je bilo pred nosom

Na drugoj strani predugovorne informacije stoji tabela sa tri scenarija prinosa. Za pretpostavljeni prinos fondova od 2,50% godišnje, njihova projekcija vrednosti polise na kraju 15 godina je 1.056.577,89 dinara. U istoj toj tabeli, dva reda levo, piše ukupno ugovorena premija: 1.050.000,00 dinara.

Zarada od 6.578 dinara. Za petnaest godina.

To je stajalo u dokumentu koji sam potpisao. Nigde ne piše razlika, ni procenat, ni rečenica da pri tom prinosu zarađujem nulu. Kolone za 5% i 7,5% su čak odštampane crvenom bojom, pa pogled ide ka njima.

Šta bih pitao da danas potpisujem

• Koliko dinara od prve premije ulazi u fondove? Molim iznos u dinarima, ne opis.
• Isto to za drugu, treću i petu godinu.
• Koliko ukupno odlazi na troškove tokom trajanja ugovora?
• Kolika je otkupna vrednost po godinama, u tabeli?
• Koliko košta isto to pokriće kao samostalna riziko polisa?
• Da li su ovi fondovi dostupni direktno, bez polise, i po kojoj naknadi?

I jedna provera koja ne traži nikakvo znanje: uporedi njihovu projekciju na kraju ugovora sa prostim zbirom svih premija koje ćeš uplatiti. Ako razlika deluje mala, to je odgovor.

Pitanje za diskusiju

Ima li neko ko je ostao do kraja ugovora, ili je bar prešao desetu godinu? Zanima me da li se odnos troškova stvarno popravlja u kasnijim godinama, kako struktura sugeriše, i kakav je ispao prinos na kraju.

Takođe, ako je neko tražio razloženu strukturu premije od svog osiguravača, zanima me da li ste je dobili i koliko je trajalo.

Suštinski imam diplomu privatnog ekonomskog fakulteta. Morao sam privatni, zato što sam ga upisao pre kovida, a morao sam da radim uporedo sa studijama, pa mi je privatni dozvolio da ne prisustvujem predqvanjima, vec isključivo da dajem ispite.

Nakon velike borbe, počeo sam da radim u struci. Radim u finansijama vec pola godime, entry level stvari. Imam 28 godina.

Kasno sam počeo da radim u struci jer je bilo nemoguće naći posao, s toga želim da maksimizujem svoje buduće šanse.

Da li je bolje završiti Master ili CFA ili pak da investiram vreme i novac u oba?

Što se tiče znanja i prilika za zapošljavsnje, koja je jača opcija?

Voleo bih da eventualno radim u asset menadžmentu, jer je to jedino polje koje me istinski interesuje.

Hvala unapred!

Podrav, do sada sam primao uplate na firmin racun iz inostranstva i vodio knjige kao LZP i izdavao im fakture. Sada mi firma nudi da otvori (na moje ime, kako ne znam) racun u banci u US. Ja bih te pare primao na taj racun kao fizicko lice, imao bih karticu i mogao bih da raspolazem sa njima kao obicna kartica sa dolarima ili evrima. Kako se ovo tretira u Srbiji? Ja mogu da posaljem sebi novac na racun privatni ili na preduzetnicku radnju ali onda kome izdajem fakturu jer uplata ide sa mog imena, da li se uopste to tretira kao prihod? Sta ako samo koristim karticu a nisam platio porez za taj iznos?

Imam start-up firmu u Srbiji na samooporezivanju, uslugu naplacujem strancima preko PayPal-a u dolarima (USD).

Skoro sam bio do Raiffeisen banke da otvorim poslovni racun, dobio sam dinarski i devizni na koji su mi rekli da moze leci bilo koja valuta, ukljucujuci i dolare.

I eto, skoro sam primio uplatu na Paypal u dolarima, povezao sam biznis karticu koju sam dobio iz Raiffeisen banke i podesio da se sa Paypal-a pare vuku u DOLARIMA na karticu/racun.

Medjutim u poruci mi stize da su povuceni dolari, a legli EVRI na racun!

Znaci banka mi je automatski izvrsila konverziju bez obzira sto moze da drzi dolare, pa sam onda opet morao da konvertujem u dinare da bi mogao sebe da isplatim. Znaci dupla konverzija.

Otisao nakon toga do banke da pitam njih al moze ovo da se izbegne nekako i naravno da ne moze.

Al s obzirom da se njima ne moze verovati jer su jbg prodavci reko bolje da pitam nekog ko ima iskustva sa ovim na Redditu.

Zasto je ovo ovako i da li postoji nacin da se izbegne ta konverzija? Jel mogu nekako od Paypal-a da se povuku dolari i da legnu dolari, a ne evri?

Hvala unapred!

Pozdrav svima,

Današnja tema je potpuno suprotna od mojih načela naučnog metoda i astronomije koje znam.

Ali što se tiče biznisa efinitivno nisam prvi kome je palo na pamet da napravi AI horoskop.

Ali da li ima smisla spaliti 200 USD da se napravi tako nešto? Ima dovoljno ljudi koji daju pare na horoskop koji prave astrolozi.

Mislim da ja nisam za ovakve vrste AI sueverja.

Srećno poslovanje

Da li ovde neko prati i investira u altcoine i da li je jos neko kupio hyperliquid?

Ja sam kupio krajem avgusta dok je cena bila na 82$ vec krajem septembra je otisla na skoro 100$ ali zadnjih nedelju dana je pakao ponovo pala na 81$ takodje razne firme i investitori su dali sansu ovom coinu deluje da ce biti slicno kao solana (s obzirom da je jpmorgan sklopio partnerstvo sa solanom)

Pozdrav svima,

Ovo što sada pišem pogađa određen broj sugrađana i verovatno će objava biti smešna.
Neznanje je ogromno i treba je suzbiti a ne smejati se. Ako vidite sledeće situacije molim da probate da se ne nervirate i da edukujete se.

Osoba od koje sam nešto pazario nije htela da mi podeli broj računa u banci na koji da uplatim novac već da pošaljem novac PostExpressom i platim dodatni ceh a tek vreme koje ću da izgubim.

Osoba je tvrdila da ako ja saznam broj tekućeg računa u banci da ću moći da joj ukradem novac.

To je kosmička besmislica i ja sa tim brojem računa mogu samo da UPLATIM novac i da znam u kojoj banci osoba ima račun na osnovu prva 3 broja računa. To je to.

Da li ste imali i vi ovakvih situacija? Kako ste ih rešili?

Srećno ulaganje!

Bonus runda: Nemojte davati broj kreditne ili platne kartice, datum isteka kartice i CVC kod koji je na poleđini. TO NE DELITE.
Ali broj tekućeg računa nije problem da se podeli.

Pozdrav svima, ne znam da li koristim pravu formu (niti mesto) za postavljanje pitanja, tako da molim moderatore da intervenišu ukoliko nešto nije kako treba. Trudio sam se da ispratim navedene teze:

1. Opis situacije

Imam 40 godina, živim u Beogradu, zaposlen sam i imam relativno stabilne prihode od oko 2.000 EUR mesečno.

Posedujem nekoliko nepokretnosti, ali je problem što mi većina njih trenutno ne donosi nikakav prihod, već samo generiše troškove kroz porez i potencijalno održavanje. Dodatni problem predstavljaju njihova relativno slaba likvidnost i, u pojedinim slučajevima, komplikovani imovinskopravni odnosi.

Živim u sopstvenom stanu koji nije opterećen kreditom. Devojka se nedavno uselila kod mene, a njen stan sada izdajemo za 500 EUR mesečno. Njena zarada pokriva dodatne troškove zajedničkog života, dok prihod od izdavanja delimo između zajedničkog budžeta, njenih ličnih troškova i štednje.

Majka živi u svom stanu i ima penziju dovoljnu za sve redovne životne troškove, uključujući medicinsku negu. Jedini sam očekivani naslednik tog stana, ali ga ne računam u svoju trenutnu imovinu.

Želeo bih da počnem sa ozbiljnijim finansijskim planiranjem i investiranjem, ali nisam siguran koji bi bio najracionalniji redosled poteza s obzirom na postojeću imovinu, kreditne obaveze i relativno malu likvidnu ušteđevinu.

1. Finansijski ciljevi

Moji osnovni ciljevi su:

Povećanje pasivnih prihoda. Voleo bih da barem deo postojeće imovine počne da generiše prihod umesto da predstavlja konstantan trošak.

Formiranje investicionog portfolija.

Optimizacija dugovanja. Želim da utvrdim da li je bolje refinansirati postojeći keš kredit, prevremeno ga otplatiti (u slučaju prodaje neke od nepokretnosti) ili istovremeno otplaćivati kredit i investirati (sumnjam da je pametno rešenje).

Dugoročna finansijska nezavisnost. To mi je osnovni, iako prilično udaljen cilj. Voleo bih da vremenom stvorim kapital i pasivne prihode koji će mi omogućiti manju zavisnost od aktivnog rada.

1. Vremenski horizont

Imam 40 godina, finansijsku nezavisnost posmatram kao dugoročan cilj ali uz ogradu da počinjem kasno i nemam baš previše vremena.

Okvirno bih izdvojio tri perioda:

1. Apetit za rizik

Rekao bih da imam srednji apetit za rizik.

1. Prihodi / Rashodi / Aktiva / Pasiva

Prihodi

Moja prosečna mesečna zarada: 2.000 EUR

Izdavanje devojčinog stana: 500 EUR mesečno, od čega deo odlazi u zajednički budžet, deo na njene potrebe, a deo u štednju. Njena zarada pokriva njene dodatne životne troškove.

Majka je finansijski samostalna i ne zavisi od mojih prihoda.

Rashodi

Moji ukupni mesečni rashodi, na osnovu perioda kada sam živeo sam, iznose oko 220.000 RSD (sa potencijalnom da se mesečno odvaja oko 20.000rsd verovatno i više).

U tu sumu uračunati su svi redovni životni troškovi, komunalije, kredit, kupovine na rate, alokacija sredstava za putovanja, zdravstvene preglede i intervencije, kućne popravke itd.

Od važnijih fiksnih rashoda izdvajam:

Keš kredit: 13.600 RSD mesečno.

Ostale kupovine na rate: oko 13.000 RSD mesečno, završavaju se za približno godinu dana.

Komunalije: oko 30.000 RSD mesečno.

Godišnji porez na nepokretnosti: približno 65.000 RSD.

Aktiva – nepokretnosti

1. Stan na Voždovcu, 70 m², stan u kom živim. U mom vlasništvu (tržišna vrednost oko 130.000 EUR).

2. Stara kuća na Crvenom krstu, Posedujem 1/2 idealnog dela jedne vertikale stare kuće. Moj deo predstavlja približno 60 m² fizičke površine, od čega je oko 42 m² uknjiženo. Cela kuća ima približno 240 m² fizičke površine, odnosno 168 m² uknjiženo, na placu od 3 ara. Vertikale su pravno razdvojene. Kuća je u lošem stanju i neupotrebljiva bez ozbiljnijih ulaganja. Potencijalno interesantna za renoviranje i izdavanje, ali nisam siguran u ekonomsku opravdanost takvog ulaganja.

3. Građevinsko zemljište na Kosmaju

Površina 5 ari. Trenutno ne želim da ga prodajem.

1. Poljoprivredno zemljište u okolini Sremskih Karlovaca

Površina 5 ari (tržišna vrednost oko 6.000–8.000 EUR).

1. Poljoprivredno zemljište u Suseku, površina oko 1,3 ha. Pretežno zemljište 6. i 7. klase, uglavnom slabo upotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju.

2. Obradivo zemljište u Melencima, okolina Zrenjanina

Ukupna površina parcele oko 1,2 ha. Posedujem 1/2 idealnog dela. Druga polovina ima komplikovane i nerešene imovinskopravne odnose, uključujući više vlasnika i nezavršene ostavinske postupke.

Potencijalna buduća imovina: Porodični stan na Voždovcu od 61 m², u vlasništvu majke. Jedini sam očekivani naslednik, ali ga ne uključujem u trenutnu aktivu.

Aktiva – finansijska sredstva:

Fizičko zlato: oko 3.000 EUR. Sredstva na bankovnom računu: 1.000 EUR. Gotovina: 120.000 RSD.

Imam keš kredit sa sledećim karakteristikama:

Prvobitno pozajmljen iznos: 530.000 RSD. Fiksna kamatna stopa: 10,8%. Mesečna rata: 13.600 RSD. Kredit ističe u avgustu 2029. Trenutni iznos potreban za prevremenu otplatu: približno 400.000 RSD.

Pored toga, imam još oko 13.000 RSD mesečnih obaveza po osnovu kupovina na rate, koje će prestati za približno godinu dana.

Pitanja za zajednicu:

Najviše bi mi značilo mišljenje o sledećem:

Kojim redosledom biste rešavali kredit, stvaranje finansijske rezerve i početak investiranja?

Da li biste razmotrili refinansiranje ili prioritetno prevremenu otplatu postojećeg kredita?

Kako biste pristupili imovini koja trenutno ne generiše prihod, a istovremeno nije jednostavna za prodaju?

Da li bi ulaganje u renoviranje kuće radi izdavanja moglo biti racionalnije od investiranja oslobođenog kapitala u finansijske instrumente?

Kako biste postavili dugoročnu investicionu strategiju za osobu od 40 godina, sa srednjom tolerancijom na rizik, značajnom ali nelikvidnom imovinom i relativno ograničenom mesečnom štednjom?

Osnovni cilj mi nije kratkoročna zarada, već da postojeću imovinu i buduće prihode počnem da koristim efikasnije, uz postepeno stvaranje finansijskog portfolija i dugoročno približavanje finansijskoj nezavisnosti.

Značila bi mi konkretna mišljenja i kritike predloženih poteza.

Treba da primam povremene uplate u USDT i voleo bih da ih mogu podići na ECD kriptomatu. Iz ovog razloga sam uzeo da se registrujem na ECD platformi. Prošao sam proces registracije, uneo podatke, uradio verifikaciju pomoću lične karte, uslikao se. Nakon par dana mi stiže mejl koji sam okačio gore. Jel ovo smaranje standardno i da li mogu možda na neki drugi način da uradim ono što bih želeo, preko neke druge platforme?

Pozdrav svima, u mojem kraju uskoro se otvara planinski turistički kompleks sa bungalovima,restoranom i bazenima... Razmišljao sam o nabavci kvadova kao i rentanju istih... Da li je ovaj poslovni model isplativ i koje su njegove prednosti i mane? Želeo bih se zahvaliti svima unapred 🙌

Ljudi koji ste skoro uzeli stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom, koliku su vam dali?
Takodje da li ste isli od banke do banke i pitali licno ili na neki drugi nacin gledali koja banka vam daje najpovoljnije uslove?

Zdravo,

Pišem iz mračnih ćoškova Balkana, tj Bosne. Nemam HR državljanstvo, ali imam bankovni račun u HR i OIB.
U BiH nema mnogo opcija za investiranje u strana tržišta. Triglav, Raiffaisen i nekoliko manjih brokerskih kuća. Dosta su skupi u usporedbi sa EU.

Željela bih investirati veću svotu novca, ne samostalno, ne daytrading. Koristila bih usluge EU brokerske kuće. 100+ h eur okvirno. Investiranje na 20+ godina.

Preporuke, iskustva? Koje agencije da kontaktiram?

Razgovarala sam sa predstavnicima i jedne brokerske ku​​će, i Triglav i Raiffaisen odjeljenja. Osim što sa mnogo elana prodaju svoje usluge, ne ulijevaju mi povjerenja u svoje iskustvo. Razbacivanje brojevima. Sve je teorija. Možda sam staromodna, ali niko od njih ne investira sopstveni novac duže od 2-3 godine. ​To su skoro isti ljudi koji su do juče prodavali životna osiguranja kao najbolji način investiranja.

Naravno, gdje sam došla na Reddit da tražim savjet? Ne znam nikoga u svojoj okolini ko se interesuje za ove teme. Najveći domet savjeta je kupi stan i rentaj ga.

To nije isplativo. Ako nemate sreće sa stanarima i izuzetno je stresno. ​Cijena kvadrata je 2+h eur, a renta je maksimalno 250-300 eur na tom području. Plus porezi, prijave, održavanje.

Odakle krenuti?

Ajde?

Srećno ulaganje!

Pozdrav svima,

F.I.R.E. možemo da prevedemo kao

I.S.K.R.A. - Investicije, Sloboda, Kontrola, Rana Autonomija

Puno ljudi me pita kakav portfolio da naprave i da su rešili dugove, fond za NEDAJBOŽE i sve što prati korak pred ulaganje.

Ali onda se parališu kada treba da izaberu određeni ETF ili insturment.

Ja ću da poginem braneći sledeću ideju.

Ako nemate vremena da pratite tržište, onda ulaganje u bilo koji veći ETF koji akumulira sredstva a prati SPY, NASDAQ, MSCI Wordl ili FTSE All-World je sasvim ok.

Ako imaš vremenski horizont od 10+ godina, ulaganje svakih mesec/kvartal/godinu i da ne gledaš cenu je potpuno validna strategija.

Zahteva disciplinu, zahteva da ne pratiš vesti i ne povlačiš novac.

I to je to. Najbolji performans u odnosu na uloženo vreme.

Dok vi nađete savršenu strategiju odu meseci.

Srećno ulaganje!

Dobar dan svima! Potrebna mi je pomoć u vidu saveta. Mami se smučio posao kojim se bavi i htela sam da joj predložim da pravi ručno šivene igračke, jer voli da šije.

Malo sam istraživala i videla da je za to potrebno da imamo sertifikate o bezbednosti - zapaljivost, migraciju supstanci i mehaničku i fizičku bezbednost.

Da li je za sve to potrebno da prvo registrujemo firmu pa tek onda nabavimo sertifikate? I da li postoji neko privremeno rešenje (neki privremeni sertifikat koji bi pokrio sve to), jer sve ovo u kombinaciji dosta košta. Nemamo trenutno ništa za ulaganje pa bi za početak skupljale za materijal, ali za sve što ide uz to bi nam trebalo baš dugo vremena da skupimo.

Zdravo svima.

Imam poprilične poteškoće sa portalom ePorezi.

Naime, danas sam popnuio prijavu FL kao PO i kliknuo na Potpis i podnošenje prijave, ne dešava se ništa, imam 17 godina, ali već imam ConsentID, Sertifikat u klaudu i uredno potpisujem druge dokumente preko eUprave.

Da li neko može da mi pomgone, imam aplikaciju ePorezi pored portala na Windows računaru i SmartBox apikaciju na Mac-u.

Hvala svima unapred :)

Pozdrav ekipa, ima li neko iskustva s ovim?

Već neko vrijeme razmišljam da počnem ulagati u dionice i ETF-ove, pa sam odlučio otvoriti račun na IBKR (da li je IBKR najbolja opcija, jer T212 nije dostupan u BIH?)

Živim u Sarajevu i imam UK LTD firmu preko koje vodim marketing agenciju, i takodjer sam zaposlen "full time" kao consultant za kompaniju iz BIH.

Imam oko $5.000 zarade na Whopu preko moje UK firme. Ne zelim prebacivati na biznis racun, jer su ovo neki manji projekti pa se nakupilo, glavne projekte naplacujem preko Stripe. Ovih $5000 bih želio prebaciti na svoj lični račun na Interactive Brokersu i početi ulagati u dionice i ETF-ove.

Da li mislite da bih mogao imati problema jer prebacujem novac sa Whop business na personalni racun za investiranje? Mislite li da je ovo nesto o cemu bi bolje bilo da porazgovaram sa nekim finansijskim konsultanton?

Ako je neko imao sličnu situaciju, značilo bi mi da čujem iskustva. Hvala!

Pozdrav svima, rodjak iz australije zeli da uplati poklon (vrv oko 1000AUD) , koja je najbolja opcija,da li da mu posaljem devizni racun ili koji nacin je najbolji?